Dino Merlin-"Da je tuga snjeg" je trenutno najtužnija pesma koju mogu da slušam,nijedna druga mi ne pada na pamet, ali ova pesma je sasvim dovoljna da opiše kako se ja osećam bar trrenutno. Mnogi će pomisliti da je to zbog neke mlade frajle, verovatno i jeste...tj. sasvim sam siguran...
Čoveku najčešći povod za tužnim pesmama je neki raskid ili tako nešto ali verujte mi na reč nije to u pitanju...nedo bog da je nešto gore...
Trenutno me je obuzela tuga ne zbog toga što je mene neko povredio daleko bilo da se ja osećam povređeno, možda delimično. Moju tugu sam izazvao ja sam i to svojim glupim i ne promišljenim kršenjima nekih mojih načela, verovatno se mnogi i pitaju da li tako nešto postoji kod mene...
Da li u meni caruje morali i razumevanje ili samo onaj nasmejani klovn koji je mnoge osmehe izmamio, što svojim raznim glupostima a najčešće sam jednostavno od sebe pravio magarca jer sam tako mislio da sam ljudima zanimljiv.Možda i jesam ali to nije način da čovek bude u centru pažnje, ja izgleda i pored nazovimo intelekta koji poseduijem izgleda samo imam taj kvalitet da ljudima skidam tužna lica. Zahvalan sam bogu što mi je dao taj talenat... Ali izgleda da ga isuviše traćim ponekad, na ljude kojim nije potreban smeh....
A zaboravljam na ljude koji taj moj humor i smeh zaslužuju, pre sveg tu je moja porodica, moji prijatelji i na kraju ono najslađe moja devojka...
Njih izgleda umem samo i najčešće da naljutim i dovedem do crvenog usijanja to vam je valjda negde oko 700 nm pa naviše, koliko ja znam fiziku a ne znam je baš....
Slična boji ove tečnosti koju sad sasuh use, kako je i čaša pri nekom realnom dnu tako je i moja tuga sa ovim rečima zgasla kao što se vulkan ugasi na neko vreme pa se opet raspali u punom žaru. Dobro je da je da čovek ima te uspone i padove koji se ređaju po nekoj proizvoljnoj "sinusoidi" ao možemo tom funkcijom da opišemo ljudsko raspoloženje kroz vremensku skalu...
Ali kao što sam ispraznio još jednu čašu i ovako melanholik i patetičar, odoh da čitam to "Vreme Smrti",daleko bilo da je stiglo,samo je još uvek u lektiri, da nije dobro ne bi ga ni metali....
Evo već sam sam sebe oraspoložio verovatno to me i služe ovi blogovi da sami sebi dignete raspoloženje. Nema Nemačka je najveća vele sila, najbolja tehnologija kao npr. ovi blogovi...
Die Beste...
I na kraju ovojeg današnjeg broja, naravno a kako da ne završimo smehom, kad je on najvažniji....
Ovaj čovek me je ovih dana inspirisao da razmišljam o unapređivanju svog humora, ali nije to mnogo važno... Šta jeIgrutinhteo da kaže, a da reko je on ovaj tj. ja da sam se fenomenalno proveo na koncertu ovde gore navedenog coveka...(Ljudine)... Do tad nisam ni bio svestan da na svetu postoji neko ko može mene da prevaziđe po zajebanciji i drago mi je da je pored mog Ćaleta(gosm. neošišanog Srdjana Igrutinovića), Zorana Radmilovića tu i Rambo Amadeus, ultra-mega -giga car...
A sad će on nešto i da vam rekne u nastavcima naravno kakav bi to govor bio da nema nastavka(sigurno neka zdravica)...
Ali konstatacija iz četvrtog dela, kako on zamišlja starost: "On će biti đed, i njegovi unuci će da doveđu mlade đevojke tako od 18. godina i on će da se poštaplje sa štapom i kad god bude prošla koja on će budecap pa za tur(da budem kurtulan guz...), a ako unuci budu bili privatnici i budu držali firme on će svaki dan da ih muči i puštaće im njegove ploče na gramovon iz 1931-e sa trubom,kao glavnim delom iz seta delova za ozvučenje...
To je jedno od mojih viđenja o ovom ljudovu(čovecu). Vido sam mnogo sličnosti između mene i njega ali to sad nije uopšte važno, samo se nadam da ću i ja jedared tako da se podignem negde visoko kao on...
Treba čovek da ima dobar stav....
Pozdrav sa sve goste koji su došli, i za sve one koji nisu došli...
Evo da počnema sa svojim prvim blogom i već sam se zbunio ali okcepam dalje. Moraču da se uvedžbam ali sve če to with time da se isfituje valjda...
Prvo pa muško, da počnem sa zloćama koje svi znademo što iz stripova, crtanih filmova i ovih običnih da ih tako nazovem, nisu oni obični samo tako deluju...
Meni je od svih njih naj zanimljiviji ovaj čikica iz prvog reda koji se sam nametnuo svojom ljubičanstvenom pojavom, zelene kosice, isto takve karavate i temeljno namazanog karmina, štaćete ne tresu se svima ruke...ali to nije važno ne tresu se čoveku ruke jer on to želi već zato što je dok je bio mlado čeljade trpeo je šikanacije. Koje je priređivao njegov otac, za kaznu što je bio dobar, otac bi uzimao nož i terao ga da se smeje do besvesti. Najčešće nije mogo pa mu je otac onako fino hirurški oštrim nožem docrtavao osmeh na licu, onaj isti osmeh koji on uporno pokušava da sakrije karminom ali mu nešto i ne uspeva.
Iako misteriozni lik stripa, katkad izvadi kogjacka iz rukava, pa otkrije nešto o sebi...
A o sebi je rekao:"Sometimes I remember it one way, sometimes another... if I'm going to have a past, I prefer it to be multiple choice!"
Krije se iza mnogih lica, ali uvek ostaje prevrtljiv kao i sreća u koju on baš i ne veruje, ali postoji tako nešto, jer da je nema ne bi toliki paceri uspeli...
Iz početka kao običan lopov Red Hood a.k.a. Joker, nemeračio se na gosm. Batmena i nije baš nešto dobro proš, osim što je upao u otrov od kog je dobio onuprepoznatljivu zelenu kosu i belo lice Arlekina. Ali on je iza te maske krio samo svoj um sposoban za svakakve smicalice. Nije to radio bez razloga, već da bi mogo da dobije ludačku košulju koju je lakše skinuti nego pregristi rešetke zatvora...
Ima još toga o la mesjeu sa karte ali to u nekom drugom broju...
