Bele Ruže

Jednom se desilo da poklonim nekom ružu....
Ruža je nakon nekog vremena uvenula, jer njeni atomi nisu mogli više da pružaju otpor sredini.
Nikako ne shvatam što je tako svet tako surov prema toj ruži koja nikog nije povredila...(ili ja samo tako mislim)

Nema veze...

Ruže su jake i uvek će da cvetaju za nekog...

Čoveku dođu nedaće i on pomisli da vene ali nije tako...

On je kao ruža gubi snagu od tolikog pritiska, počne da vene ali ne uvene...

Uvek je živ jer ima volju...

Ili on tako misli...

Ruža i kad uvene živa je samo joj je stanje svesti malkice promenjeno...kad je žčovek stavi u vodu on joj produži život n kratko...

E ljudi imaju nešto slično toj vodi a to su prijatelji...

Zato pravim prijateljima hvala....

Znajte da sam uvek uz vas kao što ste vi uz mene...

Obuzala me je melanholijica pa moram nekako da je ispoljim hvala na reazumevanju...

Samo slanina Sarmu spasava...

Shta je poanta o Sarmam....

Meni se ovaj divan kuhinjski proizvod, već par meseci vrzma po glavi...
Palo mi je nešto na pamet i nadam se da cu to jednog dana da realizujem....

Kao što većina ljudi zna, Sarma- Sogan Dolma - Dolma - yabraq (na arapskom...) je jewdan od najlepsjhih jela "naše" kuvinje....

Idea mi je da napravim domaću manofakturu ya pravljenje istih a sad kad budem skupio novac ja ću tu svoju ideu i da realizujem....

Do tad sarma do sarme sarmica.... kros prozor i kroz vreme...